Aronija je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike, a pripada porodici ruža (Rosaceae). Na evropskom se kontinentu najviše gaji u Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava je trenutno vrlo cenjena i tražena.

Morfološke osobine aronije

Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 do 2,5 m. Listovi su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika kao i odebljali. U jesen postaju crveni i u tome se ogleda dekorativnost biljke. Cvetovi aronije su bele do svetlo roze boje i nalaze se skupljeni u cvast. Biljka počinje cvetati u maju, a plodovi počinju sazrevati od avgusta. Plodovi su tamnoplave bobice, okruglastog ili spljoštenog oblika. Plodovi aronije čine ogrozd (15 do 20 skupljenih plodova), a u plodu se obično nalazi 5 do 8 semena. Aronija je samooplodna biljka.

Agroekološki uslovi gajenja aronije

Temperatura

Gajenje aronije je moguće i u područjima u kojima vlada oštra kontinentalna klima, u čemu se ogleda njenog velika prilagodljivost. U fazi zimskog mirovanja može podneti temperature do -30 °C. Ukoliko krajem jeseni i početkom zime dođe do naročito niskih temperatura nižih od -23 °C mogu se očekivati oštećenja na biljci. Ipak, radi se o kulturi kojoj pogoduje mnogo svetlosti i preporuka je gajenje na sunčanim terenima.

Voda

Optimalna je količina padavina za gajenje aronije od 500 – 700 mm godišnje. Nedostatak vlage uticaće na kvalitet plodova koji postaju manji i kiselijeg ukusa. Ukoliko se gaji na području sklonom pojavi suše, obvezna je mera navodnjavanja.

Zemljište

Budući da nema velike zahteve prema zemljištu, moguće je gajenje na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima. Gajenje je moguće i na kamenitim područjima s malom količinom zemljišta kao što su područja krša. Ipak, najbolji rezultati se postižu ukoliko se aronija gaji na plodnom zemljištu, blago kiselom (pH 5.5 – 6.0). Preterano zbijena i suva zemljišta najbolje je izbegavati.

Tehnologija gajenja aronije

Aronija je višegodišnja kultura koja, ukoliko se pravilno gaji i vrši nega, može imati životni vek od 30 godina. Lako se razmnožava nagrtanjem i izdancima (položenicama).

Priprema zemljišta

Pre sadnje potrebno je obaviti meliorativno đubrenje pri čemu se koristi stajsko đubrivo i mineralna đubriva s povećanim udelom kalijuma i fosfora.

Ishrana aronije

Najbolji rezultati u gajenju postižu se ukoliko se u zemljište unosi 80 – 100 kg azota, 30 – 60 kg fosfora i 100 – 120 kg kalijuma.

Sadnja aronije

Aroniju je najbolje saditi u jesen, a preporuka je pri tome koristiti dvogodišnje sadnice. Sadnice bi trebale imati dobro razvijen korenov sistem kao i 3 do 5 izdanaka. U komercijalnom gajenju prevladava uzgojni oblik žbuna, iako se aronija može uzgajati i u obliku stabla. Međuredni razmak prilikom sadnje trebao bi iznositi 3,0 do 4,0 m kao i od 1,5 do 2,0 m u redu. Sadnja se obavlja u jame dubine 20 cm i prečnika 30 cm.

Berba i prinos aronije

Prvu berbu novog zasada moguće je očekivati u trećoj godini, kada je prinos 0,3 do 0,5 kg plodova po biljci. Od pete do sedme godine prinos je 8-10 kg ploda po biljci, a od devete do desete godine i dalje može se očekivati 15 kg po biljci. Dozrevanje plodova aronije odvija se u avgustu, a berba se može i produžiti budući da se zreli plodovi neće pokvariti i otpasti ukoliko ostanu na biljci.

Upotreba aronije

Aronija pripada kulturama s visokim sadržajem biljnih fenola, zbog čega je izuzetno lekovita. Naročito se koristi kod tegoba povezanih s visokim krvnim pritiskom i utiče na elastičnost krvnih žila. Često se prerađuje u sokove, sirupe, džemove i likere.