Crvena ribizla lat. (Ribes rubrum) ima uspravan žbun, dostiže do 2 m visine i može živeti i rađati 20 godina i duže. Razvija jak korenov sistem plitko ispod površine. Iz pupoljka na korenovom vratu izbijaju bujna stabla koja se prve godine ne granaju, a plod se razvija na kratkom rodnom izdanku koji izrasta iz jednogodišnjeg drveta. Plodovi sazrevaju 70-100 dana nakon cvetanja.
Agroekološki uslovi za gajenje crvene ribizle
Temperatura
Uspeva u umerenoj klimi sa srednjom godišnjom temperaturom od 8 °C i srednjom letnjom od 14-20 °C. Nije osetljiva na niske temperature. Prolista pri 2-6 °C, pa je osetljiva na prolećne mrazeve. Cvetovi mogu izdržati temperaturu od -5 °C. U nedostatku niskih zimskih temperatura dužina cvetova se smanjuje.
Voda
Poželjna su humidna područja (područja gde je količina padavina veća od isparavanja) sa 800 mm padavina godišnje. Padavina može biti manje ukoliko je povoljna vlažnost vazduha u vreme formiranja ploda i diferencijacije (zametanja) pupoljka.
Zemljište
Crvena ribizla najbolje uspeva na slabo kiselom (pH 5,5-6,5), dubokom, srednje teškom zemljištu koje je bogato organskim materijema (više od 3 % humusa) i dobro drenirano ali ipak sposobno zadržati vlagu za ishranu ploda u letnjim mesecima. Kao indikator pogodnosti zemljišta za uspešno gajenje crvene ribizle je krompir. Znači, ako krompir uspeva na nekom zemljištu, tada je to zemljište pogodno i za gajenje crvene ribizle.
Izbor položaja za podizanje zasada
Gaji se na hladnim i vlažnim mestima na nadmorskoj visini od 600 do 1000 m. Podnosi delimičnu senku ali su prinosi veći na suncu. Na višim mestima sadi se na južne i jugoistočne položaje, a na nižim mestima severne i severozapadne.
Priprema zemljišta za sadnju
Pre sadnje mora se postaviti dobra drenaža i izvršiti obrada zemljišta barem 40 cm duboko. U zemljište se zaorava 500 kg/ha NPK đubriva u odnosu 7:20:30. Nakon dubljeg zaoravanja, vrši se plitko i pri tome se dodaje 10 t stajskog đubriva.
Razmnožavanje
Crvena ribizla se razmnožava vegetativno, zrelim reznicama sa selekcionisanih žbunova. U proleće pre bubrenja pupoljaka ili u kasnu jesen, uzimaju se jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice dužine oko 19 cm i režu se ispod pupoljka, a na vrhu se režu koso 1 cm iznad pupoljka. Posade se u zemlju i ostave da vire samo dva pupoljka, pokriju malčom i ostave tako godinu dana. Nove sadnice mogu se dobiti iz položenica ili nagrtanjem, što se radi na manjim površinama i okućnicama.
Sadni materijal
Sadnice se sade 1 m u redu i 2,5 m između redova. Prikraćuje im se koren i potrebno je da pre sadnje preko noći budu namočene u smesu vode, stajskog đubriva i ilovače. Nove sorte crvene ribizle selekcionisane su da istovremeno sazrevaju. Prednost crvene ribizle nad drugim voćem je što kad bobice sazru, mogu na grančicama ostati još 4-6 nedelja bez gubitka kvaliteta.
Podizanje zasada
Zbog boljeg oprašivanja sadi se više sorata u jednom zasadu, no crvena ribizla je po pravilu samooplodna biljka, pa se može gaiti i u jednosortnom zasadu. Sadi se oblikom žive ograde na razmaku 3 x 1 ili 3 x 1,5 m, zavisno o bujnosti sorte, a i na takvim razmacima može se obrađivati mehanizovano. Pri sadnji sve grane skraćuju se do zemlje. Druge i treće godine, ukoliko je žbun pregust, proređuju se grane iz sredine žbuna. Od četvrte godine, pa na dalje, postepeno se izbacuju grane starije od tri godine kao i se tako žbun neprekidno pomlađuje.
Održavanje zasada
Zemljište u zasadu održava se mašinskom ili ručnom plitkom obradom jer je korenov sistem u površinskom sloju. Zemljište se može i malčirati. U jesen se unosi stajsko i osnovno NPK đubrivo, u proleće NPK đubrivo u kombinaciji sa ureom, a pri poslednjoj letnjoj obradi unosi se KAN. Crvena ribizla povoljno reaguje na folijarnu prihranu.
Berba i skladištenje
Crvena ribizla sazreva u junu i julu, a berba se obavlja ručno i to kada je već 90 % bobica potpuno zrelo. Bere se u grozdovima i odmah stavlja u ambalažu ili gajbe u kojima će se transportovati. U zemljama s tradicionalnom proizvodnjom berba se obavlja posebnim mašinama - tresačima.
