Višnja ima manju krošnju od trešnje i uglavnom raste kao žbunoliko stablo. Puno se proizvodi sorta oblačinska višnja pogodna za industrijsku preradu. Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku. Plod višnje je svetlocrvene ili tamnocrvene boje, slatkog ili kiselkastog ukusa. Spada u rano voće, koje se manje jede u svežem stanju, a više se industrijski prerađuje (sokovi, džemovi, rakija, vino, prelivi za konditorske proizvode, kompot itd.).
Agroekološki uslovi za gajenje nektarine
Temperatura
U vreme dubokog zimskog mirovanja višnja može podneti i -35 °C. U fazi početka vegetacije ona je posebno osetljiva na niske tem¬perature. U toj fenofazi, uz niske noćne temperature dolazi do izmrzavanja debla (zbog naglog jutarnjeg zagrevanja kore) u obliku pucanja kore. Najosetljivija je 3 - 4 nedelje pre cvetanja i u cvetanju. U toj fenofazi nastaju znatne štete ako temperature padnu na -2,2 °C do -2,7 °C. Za razliku od drugih voćnih vrsta, višnja je otpor¬nija prema visokim temperaturama, pa nema šteta kad temperature prelaze i 30 °C.
Voda
Donja granica za gajenje višnje je 650 mm padavina godišnje. Tamo gde nema dovoljno padavina pristupa se navodnjavanju.
Zemljište
Višnji najviše odgovaraju pro¬pusna, topla i duboka zemljišta (peskovite ilovače kao i ilovasta i ilovasto glinasta zemljišta). Teža zemljišta višnja teže podnosi, pa je na takvim zemljištima obvezatna drenaža.
Priprema zemljišta za sadnju višnje
Pre dubokog oranja (rigolovanja) potrebno je krčiti ostatke zaostalog šiblja ili drveća i zaravnati male ili veće depresije na parceli. Meliorativna đubrenje obuhvata dodavanje fosfora i kalijuma, delom pre rigolovanja, a delom pod tanjiraču. Budući da se koren višnje nalazi do 60 cm du¬bine, rigolovanje zemljišta mora se obaviti najmanje do te dubine. Rigolovanje je najbolje obavljati onda kad je zemljište potpuno suvo, a to je uglavnom u julu i avgustu. Pre sadnje, i to jesenje, potrebno je poravnati i usitniti zemljište. To je vrlo važno jer je za uspešnu sadnju potrebna rastresita zemlja. Iskolče se redovi i sadna mesta na razmaku 5 x 4 m. Za sadnju dolaze u obzir samo prvorazredne jednogodišnje sadnice višnje sa snažno razvijenim nadzemnim delom (s prevremenim izdancima) kao i dobro raz¬vijenim korenovim sistemom.
Izbor sadnog materijala
Pre sadnje, sadnice se pregledaju i odvoje se one koje su oštećene. Koren se osveži rezom. Tako pripremljene sadnice stoje nekoliko sati pre sadnje u smesi vode, ilovače i goveđeg stajnjaka. Ta gusta smesa uhvati se na korenje, omogućuje njegovo bubrenje, a ujedno je i početna hrana sadnici.
Izbor podloga višnje
Višnja se na težim zemljištima gaji na generativnim podlogama, i to na sejanacu divlje trešnje, vrapčare (Prunus avium). Na lakšim peskovitim zemljištima, u kontinentalnoj RH i na suvim zemljištima u Dalmaciji, višnja se gaji na sejanacu magrive (Prunus mahaleb). Divlja trešnja kao podloga zastupljenija je od magrive. Ta podloga se mnogo lakše može prilagoditi lošijim uslovima zemljišta i klime.
Izbor sorata
Sorte višnje trebaju zadovoljiti i sledeće zahteve: da im plod ne puca u kišnim godinama, da im se plodovi lako odvajaju od peteljke, da gube malo soka pri mehaniziranoj berbi, kao i da su otporne prema bolestima i štetočinama.
Izbor uzgojnog oblika
Višnji najviše odgovara prostorni uzgojni oblik po¬pravljene piramide s deblom od 80 cm. Taj se uzgojni oblik sastoji od srednje produžnice sa 7 - 9 primarnih grana, koje na srednjoj produžnici spi¬ralno izrastaju u razmacima 20 - 40 cm jed¬na od druge.
Vreme i tehnika sadnje višnje
Sadnju je potrebno obaviti u jesen jer prolećna, a pogotovo kasna prolećna sadnja može biti vrlo loša u pogledu prijema i razvijanja primljenih sadnica. Sad¬nica višnje rano počinje vegetaciju, a istovremeno se koren u zemljištu sporo oporavlja, pa u toj razdoblju nema dobre ravnoteže u snabdevanju vodom i hranivima iz zemljišta. Sadnice posađene u jesen ili rano proleće prekraćuju se tek pre početka vegetacije, i to na visinu 120 cm uz prekraćivanje svih bočnih izdanaka na 2 pupoljka, s tim da se bočni izdanci do 80 cm potpuno uklone.
Na označenom mestu iskopa se toliko velika jama da se u nju lako može smestiti sadnica s korenjem, ali s korenovim vratom u nivou površine zemljišta. Zemljište posuto po korenu sadnice se dobro nagazi, doda se stajsko đubrivo i zatim prekrije rastresitom zemljom. Ako se stajsko đubrivo stavlja posle, tada se stavlja po ivičnom delu posađene sadnice u količini oko 30 kg.
Održavanje zasada
U proleće i pre početka vegetacije dodaje se mineralno đubrivo KAN 27%. Tretiranje zakorovljenog zaštitnog pojasa obavlja se 2 - 3 puta u ve¬getaciji s 4 - 6 l/ha. Rezidba rodnih stabala obavlja se u periodu mirovanja voćki i u doba vegetacije. Međuredni prostor zatravljuje se tek nakon 2-3 godine nakon podizanja zasada. Košenjem (malčiranjem) trave i korova povećava se sadržaj or¬ganske materije, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta.
Đubrenje
Pre podizanja voćnjaka obavlja se hemijska i fizička analiza zemljišta, kojom se odredi koncentracija pojedinih hranjiva i reakcija zemljišta, a na bazi nje i količina mineralnih đubriva i moguća mera kalcizacije. Ako su fizička svojstva nepovoljna poput teških, zbijenih i vlažnih zemljišta, potrebno ih je što pre popraviti odgovarajućim agrotehničkim merama.
Zbog jače bujnosti, kod višnje je istaknutija potreba za azotom u odnosu na trešnju. Azot iz mineralnih đubriva, poput amonijum nitrata, uree, amonijum sulfata, KAN-a, UAN-a dodaje se tokom aktivnog rasta u nekoliko obroka (dva do tri puta). U prvim godinama rasta i razvoja višnje, povećana je potreba za azotom. Mladim voćkama dodaje se 30 - 40 kg/ha azota, a starijima u rodnosti 60 - 140 kg/ha. Višnje u prvim godinama traže 30 kg/ha fosfora, a kasnije tokom rodnosti 60 - 90 kg/ha. U prvim godinama razvoja potrebe za kalijumom iznose 60 kg/ha, a u punoj rodnosti iznosi 150 - 200 kg/ha. U cilju poboljšanja čvrstoće plodova, preporučljivo je dodavati kalcijum prskanjem kao kalcijumev hlorid ili kalcijumev nitrat u nekoliko navrata tokom rasta ploda.
